10/05/2026
Poreklo reči „feminizam“ je fascinantna priča puna neočekivanih obrta. Da li ste znali da se njeno prvo zabeleženo pojavljivanje, u Parizu 1871. godine, nalazilo u medicinskoj tezi? Da, doktor Ferdinand Valère Faneau de la Cour koristio je taj izraz da opiše navodnu „patologiju” kod muškaraca obolelih od tuberkuloze. Primetio je da su neki pacijenti razvijali osobine koje je smatrao ženskima, poput širokih kukova ili visokog glasa, i taj skup karakteristika nazvao je „feminizam”, smatrajući ga zaustavljanjem muškog razvoja, patološkom feminizacijom tela. Čak ga je povezivao sa slabošću karaktera, osobinama koje su u to vreme bile negativno pripisivane ženama.
Godinu dana kasnije, reč je dobila novo značenje, ovog p**a kao uvreda. Pisac Alexandre Dumas sin upotrebio ju je pejorativno u svom pamfletu L’homme-femme. „Feministima” je nazivao muškarce koji su podržavali politička prava žena, poistovećujući ih sa tom navodnom „bolešću” muškog tela. Nazvati nekoga feministom tada je značilo optužiti ga za moralnu i intelektualnu slabost.
Ali priča se tu ne završava. Zahvaljujući snazi i viziji hrabrih žena poput francuske sufragistkinje Hubertine Auclert, reč je ponovo osvojena. Ono što je nekada bio pogrdan izraz postalo je zastava otpora i moćan simbol pokreta za jednaka prava žena i muškaraca. Ova transformacija predstavlja čin jezičke pobune: uzeti reč koja je korišćena protiv vas i pretvoriti je u sopstveni identitet.
U Krik Žene slavimo moć reči da se pobune i promene, baš kao i mi.
Feminizam je danas princip jednakosti koji nas ujedinjuje i podstiče da nastavimo da podižemo svoje glasove, bez granica, za pravedniji svet za sve.
Pratite nas na www.womanscream.com
