Равногорац

30/04/2026

23/04/2026

Свим припадницима оружаних снага наше земље честитам њихов празник – Дан Војске Србије!

Наша слобода и част наше Отаџбине кроз историју скупо су плаћени крвљу и животима војника који су стали у њихову одбрану. У свим тим тешким временима, наша војска није била само чувар наше слободе, него и достојанства нашег народа, витешког завета предака.

Историја моје породице и наше Војске су нераскидиво повезане и испреплетане, на шта сам посебно поносан.

Свим припадницима Војске Србије желим много среће и успеха у годинама које долазе, са жељом да наставе да успешно извршавају своје задатке за добробит наше отаџбине и свих њених грађана.

Живела наша Војска, живела Србија!

Војска Србије свој празник обележава у спомен на дан када је под вођством кнеза Милоша Обреновића, 23. априла 1815. године у Такову почео Други српски устанак против турске власти.

Фото у позадини: Танјуг, ЕПА

22/04/2026

Данас, на Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и страдања у Другом светском рату у Србији, одајемо пошту једном од најтежих и најмрачнијих раздобља у историји света, које је оставило дубоке ожиљке на читавом човечанству. Зверска убистава недужних Срба, Јевреја и Рома, који су на свирепе и људском уму непојмљиве начине убијани на простору окупиране Југославије и у оквиру злочиначке творевине, такозване Независне Државе Хрватске, не смеју бити заборављена.

Овај датум носи посебну симболику, јер су у ноћи између 21. и 22. априла 1945. године више од хиљаду заточеника покушало да се избави из усташког логора Јасеновац, а тек њих 91 успео је да преживи.

Сећања на те дане, као и сведочанства преживелих, представљају трајну опомену на време у којем је зло настојало да уништи све што је људско и добро. Дужност нам је да чувамо успомену на жртве и њихову голготу, како бисмо спречили да се таква страдања икада понове. Управо кроз сећање, ма колико оно било болно, чувамо истину и градимо отпор сваком облику мржње и насиља.

То је наша обавеза не само према невино пострадалима, већ и према генерацијама које долазе. Само друштво засновано на слободи, достојанству и равноправности, у којем се негују вредности супротне идеологијама зла из Другог светског рата, може бити сигуран темељ да страхоте прошлости заувек остану опомена, а никада више стварност.

22/04/2026

Данас би све у Србији и српству требало да стоји!

Данас помињемо наше Јасеновачке мученике, које су Хрвати побили правди Бога само зато што су рођени као Срби и крштени у православној вери.

Срби су у Јасновцу убијани најбруталнији и најокрутији начин од кад је света.

Данас би сваки Србин требало да се сећа највећег стратишта српског народа, хрватског логора Јасеновац!

Где су студенти и остали Срби да иду пешке да одају пошту стотинама хиљада побијених на најбруталнији начин Срба у Јасеновцу?

На данашњи дан 1945. године, 7 месеци након уласка Титових партизана у Београд и 16 дана пред званични завршетак Другог светског рата, извршен је пробој логораша у хрватској фабрици смрти логору Јасеновац.

Пошто логораше Јасеновца нико није ослобађао у већ "ослобођеној" Титовој Југославији и пошто је логор смрти Јасеновац наставио да ради пуном паром, без обзира на постављање Тита на власт, преостали преживели логораши су схватили да ће их њихови хрватски тлачитељи или спалити или бацити у реку Саву пре него што логор престане са радом.

Видевши да им Тито и партизани не долазе у помоћ, одлучено је да логораши сами изврше јуриш и на тај начин, ризикујући своје животе, покушају да можда спасу неки живот.

Зато је на данашњи дан 1945. године, више од 600, од преосталих 1073 логораша, заточених у јасеновачкој Циглани, извршило пробој голим животима и без оружја када су схватили да их чека сигурна смрт.

Пробој је преживело само њих 117. Истог дана, пробој је извршило и 147 заточеника у јасеновачкој Кожари, од којих је преживело само њих 11.

Међутим, јасеновачки логор и поред пробоја преживелих заточеника није у суштини престао са "радом" све до 4. маја 1945. године, дакле само пет дана пред званичан крај Другог светског рата.

У данима између пробоја логораша 22. априла и 4. маја 1945. године, када коначно Титови партизани улазе у комплекс логора, усташе су данима спаљивале преостале лешеве, уништавале архиву, дизали логорске зграде у ваздух, уништавајући несметано сваки траг постојања најстрашнијег логора у историји човечанства, фабрике смрти Јасеновца.

Први мај 1945. године у читавој земљи је свечано парадама и цвећем прослављен комунистички Празник рада, док су у исто време усташе остављене да у Јасеновцу уништавају сваки траг о геноциду над Србима и постојању те фабрике смрти!

Највећа срамота Титове власти је то што је Јасеновац радио пуном паром практично до самог званичног завршетка Другог светског рата, који је окончан 9. маја 1945. године.

Нико, почев од Тита и свих његових партизана, прстом није мрднуо како би спречио одвођење и убијање Срба, иако су ефективно држали власт у земљи 7 месеци немо посматрајући "рад" треће највеће нацистичке фабрике смрти по броју жртава у Европи.

Штавише, и током трајања Сремског фронта и након одласка Немаца у групе армије Ф са Сремског фронта (падом Беча) 13. априла 1945. године, Тито није наредио напредовање његове војске НОВЈ према Јасеновцу.

Да не помињемо читаве 64 бригаде на подручју Хрватске, тзв. НОВ Хрватске, које су биле најбројнија формација Титове војске још од средине 1943. године и које све време стоје иза леђа Јасеновца. Та формација НОВ Хрватске никада није пришла билзу Јасеновцу.

Али оно што је ипак најгоре и нама потпуно необјашњиво, почев од 1941. године партизани имају главницу својих снага у непосредној близини Јасеновца, преко пута реке Саве у Босни, а почев од маја 1943. године имају са друге стране Саве читав Славонски корпус НОВЈ, који у Славонији не чини ништа. Славонски корпус са десетином хиљада војника никада не добија наредбу да нападне усташе и Јасеновац са леђа, док им за то време усташе некажњено убијају чланове фамилије. Штавише, Славонски корпус чак не напада ни Загреб, нити партизани икада праве пробој у правцу запада и Загреба.

Тешко је, услед тежине свих ових чињеница, објаснити парадокс Срба Крајишника и Срба из Босне и Славоније, који одушевљено приступају партизанима (и до средине 1943. године чине више од 90% партизана) и да они као Срби јуришају на челу са једним Хрватом на Београд и траже да се обрачунају са својим сународницима "класним непријатељима" и четницима, док им Хрвати пред носем затиру породице у јасеновачком паклу.

Иако је Тито (уз сугестије Коче Поповића и Пека Дапчевића) лично бирао мете "савезничких бомбардовања" током 1944. године, сатирући српске градове, Тито никада није тражио бомбардовање логора Јасеновац или пруга, путева и осталих саобраћајница које су водиле логораше логору Јасеновац.

У исто време су Тито, Коча Поповић и Пеко Дапчевић тражили и добили од Британаца да британски бомбардери изврше стравична бомбардовања српских градова попут Лесковца, Ниша, Београда, Подгорице, Никшића, Крагујевца итд.

Поред тога, никада нису захтевали ни од совјетске Црвене армије да, након "ослобођења" Београда, крену ка Бечу преко Јасеновца, Загреба и Марибора (ближим путем), већ су Совјети, после Београда, пошли право на Будимпешту.

За разлику од Титових партизана, совјетски, амерички и британски војници су своје акције ослобађања Европе првенствено усмерили на ослобађање преосталих заточеника немачких концентрационих логора, па су тако редом ослобађани Аушвиц, Матхаузен, Дахау, Треблинка итд. Тита и његове партизане то није интересовало.

Јасеновац је био једини нацистички логор који је остављен да ради пуном паром све до 5 дана пред званични завршетак Другог светског рата.

Јасеновац је и једини логор чији су заточеници сами себе ослободили, без било чије помоћи и подршке са стране.

Јасеновац је једини концентрациони логор у Европи који је потпуно срушен до темеља, тако да ниједна зграда или жичана ограда не остане и не подсећа на ужас најбруталнијег и најмонструознијег логора и геноцида у историји човечанства.

Уз то, Тито и његови партизани су допустили да већина од јасеновачких убица никада не одговара, па су они побегли у Латинску Америку, Аустралију, САД, Немачку и Шпанију, где су наставили да живе као слободни људи и да се баве хрватском пропагандом.

За разлику од партизана, хронично ненаоружани четници као герила, нису били у могућности да фронтално ратују против троструког непријатеља (Немаца, усташа и партизана) у мочварном, равничарском пределу како би пришли Јасеновцу.

Зато Дража Михаиловић одлучује да се центар ослободилачке борбе већ крајем 1941. године пренесе на НДХ и да се заузму што већи простори у ком живе етнички Срби, како би се на тај начин спречило одвођење српских цивила у Јасеновац и покољи Срба од стране хрватских усташких крволока.

И тако је било, где су четници држали територију, ту није било усташких покоља и одвођења српског народа у Јасеновац. Где су партизани држали територију, ту су највећа стратишта српског народа. Упоредите само две планине које су држали четници и партизани——Мањачу и Козару.

22/04/2026

Албанци сами овим резултатима генетских истраживања показују да не потичу од Илира!

Подсетимо, у новије време имамо резлтате истраживања Y хромозома из неколико новооткривених илирских тумула (гробница) на ширем простору Балкана.

Из тих истраживања илирских скелета, видимо да су древни Илири носили хаплогрупу J2b-L283 али само кроз њене две подгрупе:

(а) J-PH1602 и
(б) J-Z1297.

Иако хаплогрупа J2b-L283 постоји данас међу Албанцима, то не значи да они потичу од тих илирских скелета.

Већ заправо, само они који имају подгрупе J-PH1602 и J-Z1297 (у оквиру велике хаплогрупе J2b-L283) могу се данас сматрати потомцима древних Илира.

Ако погледате ову табелу која показује албанске кланове од којих потиче сваки Албанац са Косова и Метохије, Повардарја, Црне Горе и северне Албаније, ведећете да ниједно од ових албанских племена нема доминантне подгрупе J-PH1602 и J-Z1297 које су пронађене у скелетима древних Илира.

Прву илирску подгрупу J-PH1602, данас нема ниједан Албанац, док другу J-Z1297 имају поједине породице из клана Шкрељи и Хоти, као и у једном роду на истоку Албаније (Тач-корби).

За разлику од њих, код Срба има доста породица и са J-PH1602, као и са J-Z1297 подгрупом.

Код Албанаца иначе доминирају Е хаплогрупе које су генетски најсличније са северноафричким народом Берберима.

Сви косовски Албанци (муслимани и римокатолици) потичу из ових албанских кланова са планина севера Албаније:

—Хоти
—Кељменди
—Кастрати
—Шкрељи
—Шаља
—Краснићи
—Гаши
—Битићи
—Бериша
—Тачи
—Криезиу
—Морина
—Сопa.

Сваки Албанац са КиМ може да извуче линију свог порекла до једног од ових планинских серверноалбанских племена.

На слици имате територијалну слику албанских кланова са севера Албаније који су се досељвали код нас почев од краја 17. века и доминантну хаплогрупу са подгрупама за сваки од тих кланова.

22/04/2026

Кад сам имала 16 година, отац ми је рекао да ће се једног дана говорити о њему због нечега што је учинио. Увек сам знала да је то нешто важно, али...

Опширније у коментару. 👇

22/04/2026

Данашњи Албанци нису потомци Илира тј. више потомака древних Илира има међу данашњим Србима, него међу данашњим Албанцима.

У последње време излазе резултати генетских истраживања Y хромозома из неколико новооткривених илирских тумула (гробница).

Из тих истраживања илирских скелета, видимо да су древни Илири носили хаплогрупу J2b-L283 али само кроз њене две подгрупе:

(а) J-PH1602 и
(б) J-Z1297.

Значи само они који имају подгрупе J-PH1602 и J-Z1297 могу се данас сматрати потомцима древних Илира.

Прва подгрупа су илирски скелети из гробница северно од Неретве (Цетинска, Посушка и Велим Коса културе) и сви су имали подгрупу J-PH1602

А друга подгрупа су илирски скелети пронађени јужно од Неретве (Велика Груда култура код Котора) са подгрупом J-Z1297.

Потомци прве подгрупе J-PH1602 данас су забележени и код Хрвата и Срба.

Међутим, само један Албанац са Косова је до сада пронађен са подгрупом J-PH1602, што очигледно показује да се ту ради о неком поарнаућеном Србину.

Са друге стране, Срби који су потомци Илира сахрањених северно од Неретве су породице: Париповић (Гламоч), Плављанић (Петриња), Боторић (Стари Влах), Корићанац (Краљево), Ожеговић (Херцег-Нови), Војиновић, Ђорђевић и Станковић (југоисточна Србија), Кошутић (Глина), Опачић, Шевић, Чубрило (Лика), Лемић (Доњи Косињ-Лика), Јовановић (Риђане-Книн), Ристић (Прешево). Има их још, очекујемо резултате.

Што се тиче друге, подгрупе J-Z1297, јужно од Неретве, потомака има подједнако и код Срба и Албанаца.

Код Албанаца, подгрупа J-Z1297 се делом јавља у северноалбанским племенима Шкрељи и Хоти, као и у једном роду на истоку Албаније (Тач-корби).

Има и муслимана из Рашке и Босне који се декларишу као Бошњаци, али је јасно да су они потомци Шкреља или Хота и имају подгрупу J-Z1297.

Код Срба који носе подгрупу J-Z1297, осим неколико родова у Црној Гори (Вујовић из Микулића, Ђурковић из Косијера, Кораћ из Братоножића, Чаловић из Црмнице, Бојовић из Рожаја и Брауновић из Мораче), издваја се и велики род Ђурђевштака (Николићи из Гацка који се помињу у изворима још у 14. веку, Бојовићи из Прибоја, Савићи из Ваљева, Јекичићи, Живанићи и Никићи из Бијељине, Мишковићи са Купреса, Јовановићи из Вишеграда, Симеуновићи из Пакраца) итд.

Све у свему, данашњи Албанци никакве додирне тачке немају са Илирима северно од Неретве.

А што се тиче скелета Илира јужно од Неретве, Албанци са њима имају везе колико и данашњи Срби.

40% пронађених носилаца илирске подгрупе J-Z1297 су данашњи Срби, а 40% су Албанци, док остатак од 20% иде на данашње Грке и нешто мало на Хрвате.

Закључак.

Кад се погледају обе илирске подгрупе J-PH1602 и J-Z1297, највећи број потомака древних Илира има међу данашњим Србима, а не међу Албанцима.

Друга подгрупа јужно од Неретве J-Z1297 је вероватно био и Y хромозом древних Дарданаца, припадника илирског племенског савеза са простора данашњег Косова и Метохије и југоисточне Србије, на чије порекло се у последње време агресивно позивају Албанци, који чак Косово и Метохију називају "Дарданијом".

Оно што је симптоматично, укупно 2% до 3% процената данашњих Албанаца вуче порекло од ових источних илирских племена тј. Дарданаца.

Албанци нипошто нису масовно носиоци подгрупе J-Z1297.

Убедљиво највећи број Албанаца носе Е хаплогрупу, која нема никакве везе са Дарданцима, тј. Илирима.

На другом месту код Албанаца је J-L283 хаплогрупа, али углавном у подгранама које немају везе са Илирима.

Код Срба највише доминирају I2, R1a и E-V13 хаплогрупе.

Шта то значи?

Овај генетски пресек показује оно о чему пишу и писани историјски извори савременика.

Нестајање древних Илира је јасно изражено већ у првим годинама 1. века наше ере, са римским освајањима, бруталним римским обрачунима у илирским герилским устанцима попут устанка Батона Дезитијата и масовној романизацији Илира.

Већ од прва два века наше ере видимо практичан нестанак Илира, да би у 3. веку то већ била чињеница.

Након биолошког опадања и романизације древних Илира, језгра данашњих Срба негде у позноримско време потискују и скоро сасвим романизоване остатке малобројних Илира, а томе се у средњем веку прикључују и Албанци.

Мали остаци од остатака романизованих Илира су се лако асимиловали у српском мору.

Неки од тих романизованих остатака Илира касније у средњем веку прелазе на албански језик и идентитет итд.

То значи да је албански аргумент како су они листом били илирски Дарданци, чије смо земље ми Срби запосели, чиста лаж и глупост.

И то значи да историјско право на Косову и Метохији има, не онај ко измишља своје порекло од древних Илира (Дарданаца), већ онај ко је на том простору први оставио споменике своје националне културе и засадио га својим светињама на сваком кораку.

Албанци немају ниједан национални споменик албанске (shqipëria) културе на територији Метохије и Косова од пре 20. века.

Све што пипнете од историјских споменика на Косову и Метохији је или српско или турско (изграђено за време османске окупације која је трајала на неким деловима КиМ 457 година и на једном мањем делу 485 година) или античко римско.

Да не помињемо да је и само име "Косово" српско и да потиче од српског имена за птицу "кос" по којој је названо Косово поље или скраћено Косово. Птица "кос" се на албанском каже: "tusha vetullverdhë".

Док "Метохија" значи манастирско имање, јер је читава Метохија била посед српских манастира Хиландара, Пећке патријаршије, Светих Архангела, Дечана, Девича, Грачанице, Нагоричана итд.

А о томе ко су заправо Албанци, тек остаје да научници хладне главе и без пропаганде одговоре.

Генетски и лингвистички посматрано, јасно је да они имају најближе везе са северноафричким народом Берберима и да су се највероватније преко Сицилије и јужне Италије (о чему сведочи постојање италијанских Арабеша тј. "Arbëreshë") доселили на Балкан у време норманске (викиншке) власти у јужној Италији и норманским освајањима града Драча и данашње Албаније 1080-их година.

Албански језик јесте примордијално неиндоевропски са неким речима истим или сличним берберским и тек касније је претрпео индоевропске утицаје (и то не само грчког, латинског и српског).

Дакле, албанске везе са северном Африком сежу јако далеко у прошлост.

На крају, најважније је да су сви народи на свету, и међу њима и ми Срби, хетерогеног порекла.

Оно што одређује сваког човека, па и српског човека, је пре свега вера, култура, језик и припадност једној историјској заједници.

Истраживање и делови текста и закључка преузети од Др Марка Пејковића.

24/01/2026

📄 Савез МОНАРХИСТИ – Покрет за Краљевину Србију оцењује да усвајање нацрта резолуције у Конгресу САД о наводној „угрожености“ Албанаца у Прешевској долини, непосредно након усвајања закона о Западном Балкану у којем је режим у Србији једини експлицитно означен као корумпиран и недемократски, представља још један недвосмислен доказ потпуног слома спољне политике коју води Александар Вучић.

⚠️ Копредседник савеза МОНАРХИСТИ и народни посланик коалиције НАДА, Душан Радосављевић, истиче да ће Србија трпети све теже политичке и економске последице све док је на њеном челу Александар Вучић, који је за актуелног председника САД Доналда Трампа означен као непоуздан и непријатељски актер, између осталог и због умешаности режимске компаније у Београду у афери намештања председничких избора у САД 2020. године и афере Генералштаб.

🚨 „Режим Александра Вучића довео је Србију у позицију међународне изолације. Никада у својој богатој историји Србија није остала без иједног искреног савезника ни на Истоку ни на Западу, а данас смо управо у тој ситуацији. Русија оптужује режим да се српским оружјем убијају њени војници у Украјини, председник САД га је јавно означио као непријатеља, док Европска унија према њему показује отворени презир“, изјавио је Радосављевић.

🛑 Он је нагласио да превртљива, непринципијелна и коруптивна политика актуелног режима директно угрожава државне и националне интересе, као и безбедност грађана и пословање компанија у Србији.

📉 „Из дана у дан сведочимо поразима једне погрешне и пропале политике, чију цену плаћају сви грађани Србије. Одговорност за овакво стање је искључиво на Александру Вучићу и његовом режиму“, закључио је Радосављевић.

07/01/2026

Божић је тренутак када су се небо и земља сјединили у истинском чуду рођења нашег Спаситеља. Пламен бадњака, који традиционално палимо на овај дан да нас подсети на ту Свету витлејемску ноћ, подсећа нас када је Отац послао свог Сина свим људима на свету да им донесе наду и спасење. Нека та ватра унесе топлину у наша срца и испуни их Божјом љубављу. Нека нас подсети на важност тога да морамо да будемо и останемо на Христовом путу, да сваког дана живимо по Његовим речима.

Ношени истом вером коју су имали наши преци, а која их је водила кроз тешкоће и изазове, упућујемо своје молитве Свемогућем Богу да благослови све људе широм света. Непролазна порука Божића нас увек враћа на оно што је суштина свега: да будемо ту једни уз друге, да донесемо утеху тамо где постоји туга и да омогућимо нади да победи очај.

Пре свега, Краљевска породица жели сваком дому добро здравље, пуно љубави и благостања. Нека ваши домови и ваше породице буду извор мира, топлине и љубави. У ишчекивању најрадоснијег празника, сваки православни дом је мало светилиште из ког љубав треба да се шири по целом свету. Нека та истинска љубав буде и у нама, како бисмо се чистим срцем и чистом савешћу поздравили традиционалним речима поздрава, које са великом радошћу изговарам – Мир Божији, Христос се роди!“

Слика божићне иконе - Pinterest

07/12/2025

Због истине, подсетимо се чињеница из наше историје, оних које су предуго биле забрањене да се јавно говоре.

6. децембра 1941. године, почела је «Операција Михаиловић», што је шифрован назив за немачку офанзиву усмерену на сламање отпора Југословенске војске у отаџбини на челу са пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем у окупираној Србији. У ратном дневном билтену Врховне команде Вермахта заведено је 10. децембра 1941. године следеће: «Завршена је акција чишћења западног дела долине Мораве од Михаиловићеве групе. Михиловић је побегао са малим бројем својих присталица. Заробљен је начелник штаба мајор Мишић, са Штабом. Тиме је разбијена највећа група устаника на простору Србије. Михаиловићева глава, објавом Србима, уцењена је на 200.000 динара.» Пропаганда је након Другог светског рата је говорила да су Дража и ЈВуО сарађивали с Немцима. Остаје питање а зашто би расписивали потерницу за својим сарадником? Иначе, 1943. године потерница за генералом Михаиловићем је подигнута на 100.000 марака у злату!

Дража је успео да избегне немачку потеру храброшћу мајора Александра Мишића, сина чувеног војводе Живојина, који се припадницима Вермахта представио као да је он Драгољуб Михаиловић, чиме је дао времена вођи гериле да се склони пред потером. Заједно са Мишићем, пред немачку потеру је изашао и мајор Иван Фрегл, Словенац по националности.

Немци су заробљене мајоре Мишића и Фрегла, после операције Михаиловић спровели у Ваљево, у гестаповски затвор, сместивши их у одвојене ћелије и после вишедневног свирепог мучења због тога што нису одали информације о пуковнику Михаиловићу стрељали 17. децембра 1941. Прича се да су Немци том приликом понудили помиловање мајору Мишићу, с обзиром да му је мајка Лујза била Немица по рођењу, а да им је он одговорио да му је немачка половина крви истекла на Колубари!

Указом мога оца, Краља Петра Другог од 14. јануара 1942. године одликовани су мајори Александар Ж. Мишић и Иво Фрегл Карађорђевом звездом са мачевима IV реда. Тиме су се изједначили са свим ранијим нашим витезовима, који су пали за слободу и част отаџбине.

Фото: Википедија

11/11/2025

„На свету нема светије дужности него што је одбрана своје домовине, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и нејаких. Стога, с вером у Бога, у његову правду и милост, пођимо напред уверени у победу и украсимо наше заставе новим ловорикама, јер је на тим заставама Провиђење исписало данас јасније него икад наш ратни поклич: У бој за Слободу и Независност Српског Народа! Живела Србија! Живела Моја дична Војска!" Уочи почетка Великог рата, 22. јула 1914. мој деда, у то време Регент Александар, Врховни командант војске Краљевине Србије издао је наредбу у којој су били исписани и ови редови.

Кроз све недаће и страдања, наши преци су, ношени овим речима у борби и голготи, остали верни идеалима витешке борбе, где је чојство подједнако битно као и јунаштво.

Данас, на Дан примирја и коначне победе у Великом рату, са поносом се сећамо наших предака, одважних и храбрих војника Kраљевине Србије, који су дали главни допринос победи савезника. Ти витезови нашег народа били су одлучни да бране своју земљу, свој народ и своју слободу. И да за њу положе и највећу жртву.

Сећајући се оних који су нашој земљи донели слободу, а који су се после четири године битака и страдања победоносно вратили у Србију, никада не смемо заборавити ни оне који су пали. Јер цена победе је била веома висока – српске жртве су избројане на преко 450.000 војника и 650.000 цивила, а земљу су опустошиле и разориле окупаторске снаге.

Нека је вечна слава свим херојима Великог рата! Ваши потомци су вам заувек захвални!