16/04/2026
https://smallpdf.com/file =174474a4-a815-475e-a643-55d179455610&r=read
У Београду је од 30. марта до 5. априла 2026. године одржан јединствени Међународни фестивал витешке културе који је окупио љубитеље традиције, духовности и уметности са циљем да се очувају витешке вредности – част, храброст и племенитост. Фестивал је укључио предавања еминетниних професора, одговарајуће филмове и завршни концерт у коме су се представили уметници различитих профила у Конаку књигиње Љубице, који се прикључио Руском дому и Кинотеци у Узун Мирковој улици, који су такође уступили своје просторе овом пројекту.
Хаџи Зоран Мрђеновић, идејни творац ове „недеље витештва“ са благословом Његове светост и патријарха српског и под покровитељством Њ. K. В. књегиње Линде Карађорђевић у завршној вечери Витез-феста у Конаку кнегиње Љубице који је изграђен пре готово два века – 1830. године – окупио је наше познате уметнике из разних области деловањa и уз помоћ музиколошкиње Др
Александре Паладин која је као права племкиња, водили су публику кроз занимљив и разноврсан програм свето лазаревског свечаног концерта затварања Међународног мултимедијалног фестивала витешке културе и уметности.
Прва је наступила Мадам Пиано, наша истакнута поп, етно и џез вокална
уметница и текстописац која је од самог почетка 2004. године подржавала овај
фестивал и која је на руском отпевала молитву „Господи помилуј“. Потом је
председник Краљевског Реда Витезова Хаџи Зоран Мрђеновић представио запис са
Газиместана (на мраморном стубу) светог деспота Стефана Лазаревића. Протојерејставрофор Проф Др Радомир Поповић, дугогодишњи старешина цркве Ружице
обратио се и благословио је скуп представљајући духовну, социолошку, културну,
образовну и витешку нит и мисију Витез феста.
У програму су учествовали супружници Дајана и јереј Никола Петровић са
групом „Нектарија“, композиторка и текстописац Ана Ивановић са супругом
пијанистом, чувени џез-саксофониста, компиозитор и аранжер Јован Маљоковић
који је пропутовао цео свет. Посебно занимљив био је наступ магистра виолине и
једине у Србији која свира професионално тестеру (и једна је од само сто извођача
у свету која свира на столарској тестери) Соња Калајић, која је управо на овом
необичном „инструменту“ одсвирала народну композицију „Низамски растанак“ из
1867. године када је османски војни оркестар напустио Србију и која је постала
једна од најпопуларнијих композиција у Првом светском рату. Група „Скути“
представила је део свог албума „На путу за Јерусалим“; у првој песми – „Терирем“
пресвета Богородица је том речју успављивала богомладенца Христа, а друга –
„Кошара“ посвећена је свим херојима који су тамо пали.
КУД „Котуровић“ представио је комитске игре уз бубањ, што је (донекле)
подсетило на херцеговачко „немо коло“, мада је овде идејни садржај другачији и
односи се на герилско ратовање. Витешка дружина „Гвоздено братство“ извела је
борбену егзибицију мачевима, а потом су представили и своје ратне оклопе, који су
тешки од 30 до чак 50, 60 килограма и имају обавезно и металне рукавице са
четири спојена прста.
Др Милош Николић, кларинетиста, кавалиста, појац и професор
традиционалне музике у Музичкој школи „Мокрањац“ извео је са својим
ученицима три песме са Косова и Метохије. Вокално-инструментална група
„Кумрије“ („наше нежне голубице“ – како их је витешки представио Хаџи Зоран
Мрђеновић) отпевале су љубавну песму Ђуре Јакшића „Чини ми се душо моја да је
Србија...“ Пијанисткиња и доктор књижевности Јасмина Јанковић представила је
„Коло српских сестара“ Анђе Христић, а са флаутистом Љубом Димитријевићем
„Грчку игру“ Јосипа Славенског и са баритоном Марком Ђорђевићем соло драгуљ
српске лирике „Све док је твог благог ока“ Станислава Биничког. Јелена
Теофиловић је са Ансамблом „Византика“ представила“Cantigas de Santa Maria“, а
арију Милоша Обилића из опере „Бој на Косову“ Милована Филиповића витешки
је интерпретирао тенор Славно Николић. Глумац Иван Вучковић беседио је
одломак из драме „Цар Лазар“ Ивана Студена. Православни теолог и музичар Хаџи
Никола Мијовић, који себе назива „христољубивим војником, поносним српским
сином и мелодом и појцем“ премијерно је представио „Плач мајке Србије“, а
хорски ансамбл дама које су „нанизале“ – „Огрлицу од бисера“ песмом „Пукни
зоро“ Роберта Пешута затвориле су овогодишњи светолазаревски концерт.
У оквиту „Витез-феста на Београдској тврђави одржане су радионице и
изложбе – „Ресавска школа“, црквена архитектура, дуборез и вајање, вез, ткање,
народна ношња и бројанице, сликарске и иконописачке радионице за децу,
калиграфија, иконопис, фрескопис, мозаик, филигран, православни стрип... У
оквиру завршног концерта везиља Љиљана Коковић је приказала црквену уметност
веза, а академски сликар Симеон Карановић је за време концерта довршио лик
Светог деспота Стефана Лазаревића на икони.
Гордана Крајачић
