25/12/2025
Jedan od 5 najvevih sinnova SRBIJE. drugo je pitanje da li dovoljno postujemo te nase gorostase. videsmo sta bagra nedavno i kako nazva najveveg svih vremena tenisera sveta pa i uopste sporriste, i oterase ga iz Srbije ... e tako prolaze najbolji a njgori vladaju ...
Ове године напунило се 90 година од смрти једног од наших највећих научника Михајла Идворског Пупина (Идвор, 1854. – Њу Јорк, 1935.). Пупин је био један од оснивача НАСА, члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Својом аутобиографијом "Са пашњака до научењака" овенчаном Пулитзеровом наградом, ширио је српско име широм планете.
Велики добротвор, уз бројне донације поклонио је Народном музеју у Београду дела наших сликара Паје Јовановића и Уроша Предића. Финансијски је помагао Србију кад год је то било потребно, залажући чак и своју имовину ради куповине оружја у Првом светском рату. Каже се да нико никада није дао српском народу толико.
О пријатељству са америчким председником Вилсоном и његовом утицају да Банат остане у Србији сви знамо.
Е, тај велики човек има најмањи споменик на америчком гробљу у Бронксу, где је сахрањен пре 90 година, са жељом да буде пренет у Србију, што се види из писма његове кћери Варваре владики Николају Велимировићу 1946.
На споменику нема ни крста, а Пупин је био веома побожан. Гроб углавном нико не обилази.
Још од 125. годишњице његовог рођења, 1979., постоји иницијатива да се Пупинови посмртни остаци пренесу у Србију. Проф. др. Радмила Милентијевић покушала је 2020. да испуни опоруку великог научника, али ју је смрт у томе спречила.
Од тада нико није прстом мрднуо. Не само да посмртни остаци великог научника нису пренети у Србију, већ му Београд није ни споменик подигао. За утеху, на једном зиду у Новом Саду постоји велики мурал и споменик на углу улице Модене и Булевара Михајла Пупина, једног од највећих булевара у центру Новог Сада.
Михајла Пупина је Блед у Словенији прогласио за почасног грађанина 1921., а 2015. откривен му је споменик недалеко од Бледске плаже. Његовим утицајем на мировној конференцији Блед и околина остали су у саставу Словеније уместо у Италији, на чему је ова нација и дан-данас захвална српском научнику и књижевнику!
Остајемо у нади да ће се једног дана десити чудо, да ће се Пупинова душа коначно смирити у његовој вољеној Србији.
Текст: Слободанка Станковић